“Pravi program za pravi uzrast” je kampanja čiji je cilj podizanje svesti o značaju zaštite dece od TV programa koji im nije namenjen.
Kampanju su pokrenuli Regulatorno telo za elektronske medije (REM), kancelarija UNICEF-a u Srbiji i Udruženje novinara Srbije (UNS) radi upoznavanja javnosti sa novim pravilima u sistemu označavanja kojim se deca štite od potencijalno štetnih medijskih sadržaja.
Da bismo skrenuli pažnju na ovu važnu temu za odrastanje dece u januaru 2016. godine pokrenuli smo TV i bilbord kampanju, uz informativni mikro-sajt www.tvoznake.rs.
Upoznajmo i primenimo TV oznake - za dobrobit deteta
Sistem označavanja TV programa koji može štetiti deci počiva na podeli odgovornosti između regulatora, medija i roditelja, odnosno dečijih staratelja. Važno je znati da su starosne oznake namenjene nama, gledaocima, roditeljima i staraocima. Predstavljaju zvučni i znakovni alarm. Javljaju da određeni program sva deca bezbrižno mogu gledati ili da ipak nije namenjen svim uzrastima.
Starosna oznaka koja je zvučno najavljena i vidljiva na ekranu treba da bude upozorenje i dobra smernica za odabir TV sadržaja za gledanje. Na osnovu informacija koje imamo treba da odlučimo da li je bezbedno ostaviti dete pred TV ekranom, odlučiti se za zajedničko gledanje radi eventualnih objašnjenja ili prebaciti kanal, ugasiti televizor, jer sa radi o programu koji nikako nije namenjen našem detetu.
Upoznavanje sa svrhom, izgledom i značenjem TV oznaka deo je medijske pismenosti roditelja ili staralaca, baka i deka, tetaka i teča, strina i stričeva, braće i sestara, u novom dobu. Na taj način činimo ono što je u našoj moći. Aktivno se uključujemo u zaštitu dece od potencijalno štetnih TV sadržaja koji mogu naškoditi njihovom moralnom, mentalnom i fizičkom razvoju.
Sistem označavanja TV programa uključuje senzibilizovanu javnost.
Zajednički zadatak je da podignemo svest javnosti da medijska pismenost podrazumeva i razumevanje i primenu sistema TV oznaka u zaštiti dece od njima neshvatljivih i za njih neprikladnih medijskih sadržaja.
Roditelji i staraoci bitan su deo ovog sistema. Kontrolni su faktor, ne samo onoga što čine regulatori i mediji, već i onoga šta deca gledaju u svom domu. Oznake su tu i da osetljivoj publici najave uznemirujuće scene. Pravovremeni su znak da slede scene nasilja, vulgarnog govora, upotrebe narkotika, prostitucije, nagrađivanje društveno nepoželjnog ponašanja…
Kako smo stigli do novih pravila u označavanju medijskih sadržaja
UNS i Kancelarija UNICEF-a u Srbiji još 2013. godine zainteresovali su se za primenu sistema označavanja televizijskog programa koji za cilj ima zaštitu dece od potencijalno štetnih sadržaja. Trebalo je proveriti kako šest godina od usvajanja 2007. godine, funkcioniše ova zakonska obaveza za medije u Srbiji. Da li programi koji se najavljuju kao prikladni za sve uzraste, odnosno neprikladni za uzraste mlađe od 12, 14, 16, 18 godina zaista nose odgovorajuću oznaku i emituju li se u pravo vreme?
Opsežna Analiza programa televizija sa nacionalnom frekvencijom u šestomesečnom periodu pokazala je da su emiteri u Srbiji prihvatili označavanje, ali da su kriterijumi kojima se vode neujednačeni. Ustanovili smo:
- - nedoslednost u obeležavanju istog ili sličnog sadržaja
- - velika razlika u sadržajima koji se označavaju istom oznakom
- - neodgovorajuće označavanje rijaliti i pseudo rijaliti programa
- - neodgovorajuće emitovanje rijaliti i pseudo rijaliti programa u neodgovarajuće vreme
- - struktura programa ne prati označavanje
Potrudili smo se da saznamo šta misle roditelji dece uzrasta od 10 do 17 godina na ovu temu. Roditelji su, između ostalog, istakli da su im problematični zabavni sadržaji komercijalnih televizija, promovisanje potrošačke kulture i estradnih ličnosti u uzore, zatražili da se deci ponudi veći izbor kvalitetnog programa i usklađivanje termina emitovanja sa vrstom programa koji se emituje.
Analizirajući isti fenomen, Služba za nadzor i analizu Regulatornog tela za elektronske medije, došla je 2013. godine do sličnih zaključaka. Na kraju analize Zaštita dece i omladine i označavanje programskih sadržaja kod nacionalnih TV emitera, između ostalog, stoji da je potrebno utvrditi minimalne standarde koji će pomoći da se ispravno odrede starosne oznake.
Polazeći od naše kulture, društvenih potreba i rezultata obe analize, imajući u vidu evropska i svetska iskustva u sistemu označavanja za decu neprikladnih medijskih sadržaja, uz podršku u ovoj oblasti iskusnog psihologa, UNS i UNICEF su predložili set kriterijuma namenjen emiterima.
Predlog kriterijuma za označavanje programskih sadržaja neprikladnih za decu trebalo je da pomogne donosiocima odluka da regulišu ovu oblast.
Na okruglim stolovima u Novom Sadu, Nišu i Beogradu, u organizaciji REM-a, UNS-a i UNICEF-a, stručna i šira javnost imala je priliku da se upozna sa rezultatima istraživanja i diskutuje o boljoj regulativi.
Nešto manje od godinu dana po usvajanju novih medijskih zakona u avgustu 2014. godine, REM, u martu 2015. godine, usvaja podzakonski akt Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga.
Glavna novina je to što se Pravilnikom propisuju obavezujuća merila za kategorizaciju programskih sadržaja. To znači da televizijama nije, kao do tada, ostavljeno da same određuju pravila po kojima će označavati program.
Osim obavezujućih smernica za određivanje starosnih oznaka, mediji su dužni da ističu isključivo tri vrste oznaka - 12, 16 i 18. Ove oznake dobijaju nov izgled i mediji su dužni da ih drže na vidljivom mestu, u vrhu ekrana, sve vreme trajanja programa. Oznake upozoravaju da program nije namenjen mlađima od 12, 16 ili 18 godina.
Nova obaveza medija je i da se najava programa koji nosi starosnu oznaku objavljuje isključivo u vreme dozvoljeno za emitovanje tog programa.
Ustanovljeno je i novo obavezujuće vreme programa koji nose oznaku:
TV program sa oznakom 12 može se emitovati u vreme kada se očekuje da deca prate program uz roditelje.
TV program sa oznakom 16 može se emitovati između 22.00 sata i 6 ujutro.
TV program sa oznakom 18 može se emitovati između 23.00 sata i 6 ujutro.