“Прави програм за прави узраст” је кампања чији је циљ подизање свести о значају заштите деце од ТВ програма који им није намењен.
Кампању су покренули Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), канцеларија УНИЦЕФ-а у Србији и Удружење новинара Србије (УНС) ради упознавања јавности са новим правилима у систему означавања којим се деца штите од потенцијално штетних медијских садржаја.
Да бисмо скренули пажњу на ову важну тему за одрастање деце у јануару 2016. године покренули смо ТВ и билборд кампању, уз информативни микро-сајт www.tvoznake.rs.
Упознајмо и применимо ТВ ознаке - за добробит детета
Систем означавања ТВ програма који може штетити деци почива на подели одговорности између регулатора, медија и родитеља, односно дечијих старатеља. Важно је знати да су старосне ознаке намењене нама, гледаоцима, родитељима и стараоцима. Представљају звучни и знаковни аларм. Јављају да одређени програм сва деца безбрижно могу гледати или да ипак није намењен свим узрастима.
Старосна ознака која је звучно најављена и видљива на екрану треба да буде упозорење и добра смерница за одабир ТВ садржаја за гледање. На основу информација које имамо треба да одлучимо да ли је безбедно оставити дете пред ТВ екраном, одлучити се за заједничко гледање ради евентуалних објашњења или пребацити канал, угасити телевизор, јер са ради о програму који никако није намењен нашем детету.
Упознавање са сврхом, изгледом и значењем ТВ ознака део је медијске писмености родитеља или старалаца, бака и дека, тетака и теча, стрина и стричева, браће и сестара, у новом добу. На тај начин чинимо оно што је у нашој моћи. Активно се укључујемо у заштиту деце од потенцијално штетних ТВ садржаја који могу нашкодити њиховом моралном, менталном и физичком развоју.
Систем означавања ТВ програма укључује сензибилизовану јавност.
Заједнички задатак је да подигнемо свест јавности да медијска писменост подразумева и разумевање и примену система ТВ ознака у заштити деце од њима несхватљивих и за њих неприкладних медијских садржаја.
Родитељи и стараоци битан су део овог система. Контролни су фактор, не само онога што чине регулатори и медији, већ и онога шта деца гледају у свом дому. Ознаке су ту и да осетљивој публици најаве узнемирујуће сцене. Правовремени су знак да следе сцене насиља, вулгарног говора, употребе наркотика, проституције, награђивање друштвено непожељног понашања…
Како смо стигли до нових правила у означавању медијских садржаја
УНС и Канцеларија УНИЦЕФ-а у Србији још 2013. године заинтересовали су се за примену система означавања телевизијског програма који за циљ има заштиту деце од потенцијално штетних садржаја. Требало је проверити како шест година од усвајања 2007. године, функционише ова законска обавеза за медије у Србији. Да ли програми који се најављују као прикладни за све узрасте, односно неприкладни за узрасте млађе од 12, 14, 16, 18 година заиста носе одговорајућу ознаку и емитују ли се у право време?
Опсежна Анализа програма телевизија са националном фреквенцијом у шестомесечном периоду показала је да су емитери у Србији прихватили означавање, али да су критеријуми којима се воде неуједначени. Установили смо:
- - недоследност у обележавању истог или сличног ТВ садржаја
- - велику разлику у садржајима који се означавају истом ТВ ознаком
- - неодговaрајуће означавање ријалити и псеудо ријалити програма
- - неодговарајуће време емитовања ријалити и псеудо ријалити програма
- - да структура програма не прати означавање
Потрудили смо се да сазнамо шта мисле родитељи деце узраста од 10 до 17 година на ову тему. Родитељи су, између осталог, истакли да су им проблематични забавни садржаји комерцијалних телевизија, промовисање потрошачке културе и естрадних личности у узоре, затражили да се деци понуди већи избор квалитетног програма и усклађивање термина емитовања са врстом програма који се емитује.
Анализирајући исти феномен, Служба за надзор и анализу Регулаторног тела за електронске медије, дошла је 2013. године до сличних закључака. На крају анализе Заштита деце и омладине и означавање програмских садржаја код националних ТВ емитера, између осталог, стоји да је потребно утврдити минималне стандарде који ће помоћи да се исправно одреде старосне ознаке.
Полазећи од наше културе, друштвених потреба и резултата обе анализе, имајући у виду европска и светска искуства у систему означавања за децу неприкладних медијских садржаја, уз подршку у овој области искусног психолога, УНС и УНИЦЕФ су предложили сет критеријума намењен емитерима.
Предлог критеријума за означавање програмских садржаја неприкладних за децу требало је да помогне доносиоцима одлука да регулишу ову област.
На округлим столовима у Новом Саду, Нишу и Београду, у организацији РЕМ-а, УНС-а и УНИЦЕФ-а, стручна и шира јавност имала је прилику да се упозна са резултатима истраживања и дискутује о бољој регулативи.
Нешто мање од годину дана по усвајању нових медијских закона у августу 2014. године, РЕМ, у марту 2015. године, усваја подзаконски акт Правилник о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга.
Главна новина је то што се Правилником прописују обавезујућа мерила за категоризацију програмских садржаја. То значи да телевизијама није, као до тада, остављено да саме одређују правила по којима ће означавати програм.
Осим обавезујућих смерница за одређивање старосних ознака, медији су дужни да истичу искључиво три врсте ознака - 12, 16 и 18. Ове ознаке добијају нов изглед и медији су дужни да их држе на видљивом месту, у врху екрана, све време трајања програма. Ознаке упозоравају да програм није намењен млађима од 12, 16 или 18 година.
Нова обавеза медија је и да се најава програма који носи старосну ознаку објављује искључиво у време дозвољено за емитовање тог програма.
ТВ програм са ознаком 12 може се емитовати у време када се очекује да деца прате програм уз родитеље.
ТВ програм са ознаком 16 може се емитовати само између 22 сата и 6 ујутро.
ТВ програм са ознаком 18 може се емитовати само између 23 сата и 6 ујутро.